Za sve moje ljude

Ovo ovde nisu strofe za ljigave i loše

Već za moje što se bore, diskretne heroje

Za obične likove, iskrene i dobre

Što ne nameću se mnogo, ali neće da se sklone

Jer kada brod tone uvek prvo pale miševi

A kapetani iskusni, na druge će misliti

Život zna da bude Titanik, usamljenik, izgnanik

Tad rađaju se Titani, u nevolji istrajni

Ovo ovde nisu koske za klince da se lože

Poruke proste da gluposti se množe

Nema jeftine proze, loših tripova što voze

Prvo zvuče dobro, a onda završe k'o problem

Ovo ovde sve je lično, mi ne prodajemo priče

Kompleks ne veličam, već stvari što su bitne

Ovde ima rima svima klincima za primer

Za sve usijane glave, da se ohlade i smire

Za sve, za sve, za sve moje ljude

Za sve, za sve, za sve moje ljude

Za sve, za sve, za sve moje ljude

Što uporno se trude da sutra bolje bude

Za sve, za sve, za sve moje ljude

Za sve, za sve, za sve moje ljude

Za sve, za sve, za sve moje ljude

Što uporno se trude da sutra bolje bude

Za sve moje ljude mnogo ljute i brze

Što kad naiđu muke ne mogu da izdrže

Film im lako pukne, lakše druge mrze

Pa se muče i čude, što snovi su pod ključem

Klinac lako sluđen, iz tripa bolje tuđe

Misli da je mator, a iz filma rođen juče

Pogrešno si učen, jak si samo u gomili

Lako je zgutati i popiti, slabijeg izlomiti

Nemaš kome da se obratiš, pravi primer potraži

Jer sutra brzo dolazi, treba čovek postati

Nestali su kodeksi, ostali su kompleksi

Pobede su porazi, a ishodi su potresni

Zato, stani malo, razmisli, šta ćeš time postići

Ako ne znaš sam, ova pesma nek ti objasni

Ona je za snove, za sve ljude moje

Što uporno se trude da sutra bude bolje

Za sve, za sve, za sve moje ljude

Za sve, za sve, za sve moje ljude

Za sve, za sve, za sve moje ljude

Što uporno se trude da sutra bolje bude

Za sve, za sve, za sve moje ljude