Lutka od porcelana

Imam ja suza

K'o Beograd stanovnika

Svaka na sebi

Ima odraz tvoga lika

Imam ja nokte

Zidove da sve izgrebem

Mogu da biram

Svake noći s kim da legnem

Kad prste lopova

U pola noći čujem

Ne zovem 92 ne zovem nikog

Tebi se radujem

A tvoja lutka sam ja

Od porcelana

I pucam na svih hiljadu strana

I priznaj mi da

Takva ti dobro stojim ja

I neće ništa na dno

Da me povuče

Jer jača sam još kada me muče

I slepa za bol,

Takva sam prvo rodjena

Kad prste lopova

U pola noći čujem

Ne zovem 92 ne zovem nikog

Tebi se radujem

A tvoja lutka sam ja

Od porcelana

I pucam na svih hiljadu strana

I priznaj mi da

Takva ti dobro stojim ja

I neće ništa na dno

Da me povuče

Jer jača sam još kada me muče

I slepa za bol,

Takva sam prvo rodjena

Ja nisam žena,

Ja sam grimasa

Kad nešto pitaš

Biću bez glasa

Zar delujem k'o zlopamtilo

To što dao si

To se vratilo

A tvoja lutka sam ja

Od porcelana

I pucam na svih hiljadu strana

I priznaj mi da

Takva ti dobro stojim ja

I neće ništa na dno

Da me povuče

Jer jača sam još kada me muče

I slepa za bol,

Takva sam prvo rodjena